Oni koji nisu mogli ostvariti pravo na kredit preko komercijalnih banaka neće moći ni preko Investiciono-razvojne banke, te će pravila ostati ista, rekao je u intervjuu za “Nezavisne novine” Nedeljko Ćorić, v.d. direktora Investiciono-razvojne banke Republike Srpske.
“Nama profit nije primarni cilj i IRB nije napravljen da bi bio profitna organizacija. Jedna od ključnih stvari je bila da ponudimo povoljnije uslove, povoljnije kamatne stope za stambene kredite i da budemo najpovoljniji na tržištu kako bi na neki način i indirektno uticali na cijene tih usluga od komercijalnih banaka”, kazao je Ćorić povodom početka primjene novih kreditnih linija od strane ove institucije.
- Nove stambene kreditne linije kreću danas, koliko se dugo radilo na njima, koji su osnovni ciljevi?
Radilo se baš dugo, mislim da smo skoro šest mjeseci radili na svim ovim izmjenama koje se dešavaju danas u IRB-u.
Direktni plasman stambenih kredita samo je jedan od novih poslova koji će se raditi u narednom periodu u IRB-u. Zašto je to potrajalo i tražilo je malo strpljenja i vremena? Zato što, jednostavno, IRB nije funkcionisala do sada u obliku banke i nije radila bankarske poslove.
Bilo je potrebno izvršiti edukaciju postojećih radnika da bismo krenuli u klasičan bankarski posao. Zašto smo se odlučili da idemo u tom pravcu? Jer to podrazumijeva promjenu kompletnog načina poslovanja. Znači, do sada smo se oslanjali na uslugu komercijalnih banaka, koje su imale svoje poslovnice, te smo bili dostupni širom Republike Srpske. Nakon toga smo radili analize, te vidjeli gdje najčešće koristimo ta sredstva, ko najčešće koristi sredstva, u kojim opštinama, u kojim gradovima, koji su to iznosi sredstava, koliko to zahtijeva na godišnjem nivou i koji je stepen rizika po pitanju plasmana, kao i koliki su profiti koji ostvaruju komercijalne banke u odnosu na sredstva koja se plasiraju preko njih. Iz svega toga proizlazi i konačna odluka i zaključak da su stambeni krediti najmanje rizičan posao po pitanju plasmana i jako dobro obezbijeđen posao u kojem se krediti daju stanovnicima koji imaju osnovu da ga vraćaju. Želim da naglasim, oni koji nisu mogli ostvariti pravo na kredit preko komercijalnih banaka, neće moći ni preko Investiciono-razvojne banke. Pravila će ostati ista.
Nama profit nije primarni cilj i IRB nije napravljen da bi bio profitna organizacija.
Jedna od ključnih stvari je bila da ponudimo povoljnije uslove, povoljnije kamatne stope za stambene kredite i da budemo najpovoljniji na tržištu kako bismo na neki način i indirektno uticali na cijene tih usluga od komercijalnih banaka.
Ovo je odluka države i iza nje stoji država. U suštini se ništa ne mijenja, osim toga da se zahtjev podnosi direktno IRB-u umjesto u komercijalnoj banci.
Otvorićemo četiri nove poslovnice u Laktašima, Doboju, Banjaluci i Zvorniku, tako da ćemo regionalno poklopiti cijelu Republiku Srpsku.
Početak će, siguran sam, biti težak i svjesni smo toga jer je velika zainteresovanost. Građani moraju biti svjesni da ovo neće trajati mjesec dana pa nestati, ovo je politika koja će nastaviti da bude u dužem periodu.
- Pomenuli ste edukaciju kadra. Da li imate dovoljno kadra s obzirom na količinu posla i broj zahtjeva, te da li IRB ima dovoljnu infrastrukturu za plasman kredita stanovništvu?
Neće IRB zapošljavati nove radnike, a ukoliko slučajno u narednom periodu dođe do toga biće angažovani samo visokostručni kadrovi, i to oni koje trenutno nemamo. Ipak, mislim da imamo dovoljno ljudskih kapaciteta da iznesemo ovo. Možda će nam trebati malo vremena da sve postane na neki način rutina, jer se postojeći radnici do sada nisu susretali sa ovakvim načinom rada. Zbog toga molim građane za strpljenje.
- Kada je u pitanju rizik direktnih plasmana, kakav je plan tog sektora, odnosno kako će biti organizovano s aspekta rizika obezbjeđenje kredita?
Sve će biti isto kao što je do sada bilo sa komercijalnim bankama. Znači, bez hipoteke i adekvatnih uslova po pitanju kreditnog potencijala se stambena jedinica neće moći kupiti.
Rizik će biti isti onakav kakav je bio do sada u komercijalnim bankama. Nama nije cilj da mi preuzimamo nikakve dodatne rizike koje ne možemo da nosimo, pa sutra imamo nenaplative kredite. Cilj je da IRB funkcioniše kao jedna komercijalna banka, dobro organizovana i sa dobrim pravilima. Iskopirali smo najbolje metode i najbolje uslove iz najboljih komercijalnih banaka.
- Koliko je planirano sredstava do kraja godine za stambene kredite?
U skladu sa našim planom poslovanja, mi smo u ovoj godini opredijelili 60 miliona KM za stambene kredite. Međutim, ukoliko bude i veći broj zahtjeva, siguran sam da ćemo uspjeti dodatno finansijski to da isplatimo do kraja. Moja očekivanja su da će to biti nešto više od 60 miliona KM, negdje do 70 miliona KM. Mi već uveliko radimo na tome, odnosno na obezbjeđenju dodatnih finansijskih sredstava, ne samo za ovaj sektor plasmana, već i za druge plasmane.
- Ako se ne varam, planirane su nove kreditne linije za druge sektore. Šta je s tim planirano?
Kada smo mijenjali politike, nekako je neopaženo prošlo da smo mi uveli još neke nove plasmane finansiranja koji možda nisu izazvali pažnju javnosti kakvu su izazvali plasmani za stanovništvo.
IRB će sada raditi direktne plasmane prema lokalnim zajednicama i preduzećima koja su u nadležnosti lokalnih zajednica. Takođe, uvodimo kreditno finansiranje stambene izgradnje za lokalne zajednice.
Sve lokalne zajednice u Republici Srpskoj po jako povoljnim uslovima mogu da dobiju sredstva u slučaju da grade neke stambene jedinice, ali da oni ne uzimaju svoju maržu, već stanove prodaju po cijeni izgradnje. Imamo već pilot-projekat sa opštinom Rogatica, a javljaju se i druge lokalne zajednice. Radimo i analize kako da pomognemo malim preduzetnicima i poljoprivrednicima. Oni se trenutno jako skupo i jako teško zadužuju na tržištu, i mi želimo to da promijenimo.
Takođe, u četvrtak je na sjednici Vlade RS odlučeno da se ide na izmjenu određenih zakonskih rješenja koja pripremamo nekoliko mjeseci, a odnose se na podršku koju će imati privreda Republike Srpske.
Odlučili smo da uvedemo jedan novi vid podrške, a to je osiguranje novčanih potraživanja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Moći će uz minimalnu proviziju kod nas da se osiguraju i budu 100 odsto sigurni da će taj iznos sredstava naplatiti. Cilj je da sa Penzijskim rezervnim fondom uspostavimo i investicioni fond. Tada ćemo pozvati građane da zajedno sa nama investiraju svoje novce i ponudimo im neke nove uslove kako bi naše porodice, njih 400.000 u Republici Srpskoj, imale neka dodatna primanja na svoju ušteđevinu. Želimo da razvijamo model u kojem će građani biti sigurni da mogu taj novac investirati i stvarati značajno veći prinos od ovog koji trenutno imaju. Plan je i da napravimo još jedan investicioni fond sa jednim od najpoznatijih investicionih fondova iz inostranstva, u kojem bi Republika Srpska bila suvlasnik u tom investicionom fondu. Želimo napraviti i reosiguravajuće društvo u Republici Srpskoj u narednom periodu jer smo trenutno vezani za dva u Federaciji BiH.
Izvor: Nezavisne novine
