Boli me to što smo i nakon tri decenije u situaciji da ono što smo u ratu odbranili životima i krvlju naših najboljih sinova i danas moramo da branimo. Ova borba je, izgleda, permanenta i neprestana. Da bismo jednom za svagda završili s bitkama, za ono od čega nijedan od tri naroda neće odustati, vreme je da komšijski poštujemo jedni druge i sarađujemo kao civilizovan svet, rekao je Savo Minić, premijer Republike Srpske.
U razgovoru za „Politiku”, prvom za medije u Srbiji, Minić ocenjuje da je u toku završna ofanziva Zapada i, kako kaže, međunarodnih agitatora. „Bitno je da Srpska odoleva svim napadima. Važno je da se odbranimo, pokažemo jedinstvo, obezbedimo kontinuitet postojanja i opravdamo sve ono za šta smo se borili kada smo stvarali Srpsku.”
Otkako ste predloženi za mandatara suočavate se s kritikama da je vaša vlada „nelegitimna”, jer je predložena od Milorada Dodika, kome je CIK BiH oduzeo mandat. Može li Srpska imati negativne posledice zbog toga?
Vlada Republike Srpske je legalna u svakom smislu, a naročito na osnovu odluke Narodne skupštine RS. Pre politike bavio sam se advokaturom i ovo tvrdim i sa stanovišta struke. Pokušaji medija iz Federacije BiH da izmene činjenice i kreiraju postulat, ostaće na pokušaju. Ipak, čudi me da su političari tog entiteta, na osnovu objava na društvenim mrežama, ušli u takav narativ. Iako nam je jasno da su oni strana koja ima zadatak da urušava RS i da to rade koristeći sve kapacitete. Mislim da se tu radi o nastavku borbe protiv Srpske i njenih institucija, a sve nakon brutalnog napada na predsednika. Međutim, činjenica je da RS ima legalnu vladu čak i po njihovom nepravu i nametnutim regulativima nelegitimnog visokog predstavnika.
Partnerima u Sarajevu ste ponudili razgovor, rekavši da između dva entiteta ne postoje stvarni, već veštački problemi. Nedavno vam je premijer Federacije BiH odgovorio kako neće sarađivati s Vladom RS.
Izjave kolega iz FBiH su dnevno-političke i ne doživljavam ih ni lično ni emotivno. Znam da su one predmet određenih nalogodavnih izvršenja i spekulacija. Ukoliko pak zaista ne žele saradnju, onda ne žele ni BiH, jer je ona sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Koliko bude saradnje između dva entiteta toliko će biti postojana i formalno postojati BiH. Ukoliko oni budu ti koji će prvi razgraditi ovu državnu zajednicu, mi im na tome samo možemo biti zahvalni.
Da li verujete da će referendum o položaju RS biti politička realnost u vašem mandatu i kakva je vaša procena u vezi sa najavljenim prevremenim izborima za predsednika RS?
Referendum je najbolji način manifestacije volje građana. Nažalost, posle svih ovih godina referendumom moramo reći da ne priznajemo nametnute odluke i da želimo da Srpska egzistira na osnovu Dejtonskog sporazuma, koji mi poštujemo. Ukoliko dođe do drugih postupaka zbog nepoštovanja ovog ugovora, to bi otvorilo pitanja uređenja unutardržavne zajednice BiH, ali sa nekim jasnijim postulatima kada je u pitanju teritorijalna podeljenost institucija i nadležnosti. Tada bi, zasigurno, bilo nužno ući u određene postupke, procedure i inicijative, kojima bi jasno bio uređen status Republike Srpske, a koji će sigurno ići prema jednom mnogo većem obliku samoodrživosti i samostalnosti. Odmah da se razumemo – ne govorim ni o kakvom ratu, niti ga ko priziva. Svesni smo položaja i vremena, ali nećemo odustati od jačanje kapaciteta Srpske koji je godinama oduziman raznim nametanjima. Ako ništa drugo, da se vratimo na početak, pa da vidimo da li postoji modalitet u kojem možemo napraviti normalan suživot između dva entiteta i tri naroda.
Vodili ste resor poljoprivrede u vreme pokušaja da se poljoprivredno zemljište i šume preknjiže na BiH. Srpska je više puta pokušavala zakonski urediti ovo pitanje, a sada je, na prvoj sednici Vlade RS ponovo najavljeno da se planira posvetiti pažnja rešavanju pitanja imovine.
Mi smo apsolutno svesni da nakon ovakvih postupanja neimenovanog stranca Kristijana Šmita, nametanja zakona i postupka koji je vođen protiv predsednika republike, slede potezi koje možemo očekivati, to jest pokušaj prenosa imovine na nivo BiH i promene obrazovnog sistema. Mi to nećemo dozvoliti. Šume i poljoprivredno zemljište su upisane na Republiku Srpsku. Republička uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove je po zakonu ovlašćena da vrši upis vlasništva i mi smo taj deo rešili donošenjem zakona o javnim dobrima. Institucionalno ćemo obezbediti sva ona prava koja pripadaju Srpskoj. Ali koliki je ovo presedan govori i činjenica da je prilikom potpisivanja Dejtonskog sporazuma sasvim jasno i decidno navedeno da imovina pripada entitetima. Možete zamisliti šta bi se desilo da ostanemo bez imovine. Ili sa nametnutim obrazovnim sistemom naročito u smislu narativa o dešavanjima u bivšoj SFRJ. Zauzećemo jasan stav – ne postoji nikakva odluka nikakvog nepostojećeg neimenovanog stranca, niti bilo koje druge ustanove ili institucije na nivou BiH koja može uticati na imovinu RS. Oduzimanjem imovine žele da Srpska ostane bez suštinskih elemenata koji predstavljaju naša prava utvrđena „Dejtonom”.
U ekspozeu ste ukazali na važnost saradnje Srbije i Srpske, pomenuvši i Deklaraciju Svesrpskog sabora i potrebu za njenom realizacijom. Da li postoje neki projekti koje možete izdvojiti, a da se nadate njihovoj brzoj realizaciji i šta uopšte u tom smislu vidite kao prioritete – na šta bismo kao jedan narod trebalo da stavimo najvažniji fokus?
Saradnja u kulturi, primarnim životnim vrednostima nikada i nije prestajala, a projekti su ono što treba kontinuirano nadograđivati. Dobro znate kakve probleme imamo u BiH kada su u pitanju veliki projekti poput aerodroma u Trebinju, gasovoda, „Buk Bijele” i drugih koji bi suštinski bili na korist i boljitak svim građanima BiH. Zaustavljeni su samo zato što predstavljaju saradnju Srpske i Srbije. Deklaracijom je jednim delom formalizovana saradnja, a ono što je iz duše i srca, poznavajući svoj narod, znajući kako navijamo za reprezentaciju Srbije, kako nas boli bol Srbije, kako nas raduje svaka sreća, jeste želja da Srbija bude, jaka, uređena, moćna, vredna poštovanja i ponosa što mi i osećamo i želimo da tako i bude.
Sutra u Beogradu predstoji i sednica dve vlade. Očekujete li da će biti konkretnih efekata i pokretanja zajedničkih poslova?
Radi se o kontinuitetu u radu vlada Srpske i Srbije koji je uvek plodonosan. Tako će biti i ovaj put.
Koji su ključni prioriteta vaše vlade u prvih sto dana rada, ali i generalno u toku mandata – šta je to što bi biste smatrali posebnim uspehom da ostvarite?
Prvih stotinu dana rada obeležiće maksimalan angažman vlade i povratak među narod. Održavanje sednica u našim gradovima i opštinama biće u korist građana. Konkretno, naredne sedmice sednica će biti održana u Trebinju. Svi ministri će dan ranije doći u hercegovačku regiju na lokacije dogovorene s lokalnim zajednicama na kojima su identifikovani problemi poput putne infrastrukture, zdravstva, poljoprivrede, kulture… Vlada nastavlja i sa kontinuitetom isplate svih davanja koji se odnose na budžetske korisnike. Napravićemo registar i sublimirati sve stečajne postupke koji se vode prema javnim preduzećima i ustanovama. Na aktivnosti koje su dostavili ministri, dodajemo i one koje je predložio predsednik RS – fond štednje, alimentacioni fond, te realizaciju i pokretanje onih projekata koji su krucijalno bitni za Srpsku. Dakle, dva su koloseka, ekonomsko-životni i institucionalni.
Često ističete da ste lovac, borac Vojske RS i pravnik. Koja od tih uloga vam najviše pomaže u politici?
Sve to sam ja i ništa od toga me nije odredilo da se bavim politikom, ali mi iskustva stečena u ove tri oblasti pomažu da se bolje snađem. Činjenica da sam bio pripadnik Vojske Republike Srpske, da sam učestvovao u Odbrambeno-otadžbinskom ratu i stvaranju Srpske mi daje pravo da se ponosim svojom zemljom, da je volim iz dubine duše i osećam stalnu potrebu da svima ukazujem na to koliko je važno da je čuvamo, jer nažalost znam i koliku je žrtvu moj narod podneo. Zato je Srpska na prvom mestu, za nju sam se borio sa mojim drugarima saborcima. Nekih više nema. Mi zbog njih moramo imati apsolutno drugačiji pristup prema vođenju države, patriotizmu i budućnosti, jer je ovo naša otadžbina, tu su naši koreni. Ako to pokidamo, od nas neće ostati ništa. Lov je moj najveći i jedini hobi. Zajedno sa svim lovcima, ponosan na to kako smo uredili funkcionisanje Lovačkog saveza RS.
Časno smo ratovali i nosili uniformu VRS
Da li možete nešto da kažete o svom ratnom iskustvu, kako ste izdržali te dane i kako sada gledate na ta stradanja?
Kao mlad vojnik otišao sam u Bijeljinu, nakon toga u Brčko, bio sam pripadnik Druge posavske brigade. Aktivacijom ratnih dejstava na širem prostoru Srpske učestvovao sam u nekim vojnim akcijama od bihaćkog, glamočkog, grahovskog, mrkonjićkog i naravno brčanskog ratišta, a bio sam i u studentskoj brigadi. To je jedan period mog života, moje mladosti, u kojem sam smatrao da mi je to dužnost i obaveza. Provejavalo je tada više čojstva među nama, bilo je sramota ne stati uz druga, prijatelja, saborca, u odbrani naroda, kuće i zemlje. Izloženi najoštrijim udarima, upućeni jedni na druge, često lomljeni gubicima bliskih ljudi i ponosni na časno izvojevane bitke, dostojanstveno smo nosili uniformu Vojske RS. U poslednjim operacijama 1995. bio sam pripadnik Prve srpske brigade.
Te godine me podsećaju na činjenicu koja mi i dalje ostavlja jednu izuzetno svetlu sliku Vojske RS, naše hrabrosti i časti. Uzimam 1995. godinu kao primer najvećih ratnih aktivnosti, kada su nas pratili sateliti NATO-a, bespilotne letelice, bombardovanje, ubacivanje diverzantskih jedinica koje su imale naše položaje kao na dlanu. Bila je to toliko neravnopravna bitka i mislim da je bilo nemoguće odbraniti svu tu teritoriju kada ratujete s NATO-om i četiri gardijske brigade, od kojih je jedna iz druge države, a pripadnici Alijanse su joj bili instruktori. Ovo su nesporne činjenice koje su i oni potvrdili nakon operacija „Oluja” i „Maestral”. Sve su to aktivnosti koje su vođene u koordinaciji sa NATO-om i njihovim instruktorima. Najdublji trag u smislu nepokolebljivosti i odlučnosti ostavio je duh Vojske RS, probijanje koridora života – spajanje sa Srbijom, pravljenja jedne teritorijalne povezanosti i odbrana srpskog naroda. To je ujedno i jedna velika opomena i obaveza za svakog ko je to preživeo, a i zbog onih koji žive u tuzi i sećanju na svoje najmilije. Moramo biti odgovorni za zemlju u kojoj živimo i da njom tako i upravljamo. Nedopustive su bilo kakve greške, istorijske i političke.
Dugo poznanstvo i prijateljstvo s Dodikom
U SNSD-u sam prošao kompletnu političku školu, od opštinske vlasti, direktora u javnom, privatnom preduzeću, agenciji vlade, ministra i sada predsednika vlade. Milorada Dodika poznajem dugi niz godina. Sa njim imam najiskreniju i najkorektniju saradnju. Naš odnos davno je prevazišao poznanstvo, partijsku kolegijalnost i prerastao u prijateljstvo. Stoga, onog momenta kada mi je kao predsednik rekao da planira da me predloži za mandatara i kada je zatražio moju saglasnost, nisam imao dileme. Predsednik Dodik ima viziju i energiju za budućnost i smatram da svi imamo obavezu da damo svoj doprinos. Pogotovo mi koji smo direktno učestvovali u Odbrambeno-otadžbinskom ratu, a tada je bilo mnogo teže i opasnije.
