Одбор за уставна питања Народне скупштине Републике Српске утврдио је данас четири одговора Уставном суду Републике Српске.
Одбор је утврдио одговор у предмету бр. У-73/25 на Закон о платама запослених у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, члан 10. став 1. у дијелу XXИИ платне групе јер наводно није у сагласности са одредбама Устава Републике Српске.
Одбор у одговору наводи да законодавац има надлежност да одреди појединачне коефицијенте, да нема дискриминације у смислу члана 10. Устава, те да незадовољство законским рјешењем не може бити предмет оцјене уставности.
Одбор је утврдио одговор и у предмету бр. У-85/25 који је односи на Закон о Правобранилаштву Републике Српске којим је прописано да се трошкови за заступање Правобранилаштва обрачунавају по Тарифи о наградама и накнадама за рад адвоката и да исти представљају приход буџета Републике Српске, што доводи у неповољан положај адвокате и Адвокатску комору.
Одбор је у одговору навео да је ово законско рјешење већ било предмет оцјене уставности, да нема дискриминације већ напротив да доводи до једнаког статуса, као и да Устав не садржи посебна ограничења, па је овакво рјешење ствар законодавне политике.
Утврђен је и одговор у предмету бр. У-84/25 којим се тражи да се Закон о грађевинском земљишту Републике Српске прогласи неуставном јер је наводно у супротности са чл. 50, 56, 58, 66. став 2. и чланом 108. Устава Републике Српске, чл. 8, 22. и 23. Закона о стварним правима и чланом 1. Протокола 1 Европске конвенције о људским правима и слободама.
У одговору Уставном суду Републике Српске, Одбор за уставна питања наводи да је ово законско рјешење већ било предмет оцјене уставности Уставног суда и Врховног суда Републике Српске, као и да је оно одраз цјелисходне процјене законодавца у уређивању својинско-правних односа и не доводи до повреде уставних одредби.
Одбор за уставна питања данас је утврдио одговор и у предмету бр. У-93/25 који се односи на Закон о комуналним дјелатностима због наводне несагласности са чл. 56. и 60. Устава Републике Српске, којим је прописана обавезна уградња мјерних уређаја комуналних производа за сваког појединачног етажног власника за нове зграде, а код постојећих зграда приликом веће реконструкције зграде, ако то техничке карактеристике дозвољавају и када је то економски прихватљиво.
Одбор за уставна питања сматра да се овдје ради о незадовољству законским рјешењем и цјелисходној процјени законодавца о чему Уставни суд није надлежан да одлучује и подсјећа да је и ово законско рјешење је већ било предмет оцјене уставности.
