Поштовани, Част ми је што имам прилику да се, као представник земље посматрача, обратим на овом важном скупу, 19. самиту Покрета несврстаних. Заиста је привилегија по први пут бити у Кампали и Уганди, коју оправдано зову бисером Африке.
Овај скуп представља јединствену прилику да успоставимо нова партнерства, јачамо сарадњу и разговарамо о најважнијим глобалним темама.
Увјерена сам да ће ова конференција допринијети додатном унапређењу билатералне и мултилатералне сарадње, бољем разумијевању глобалних процеса, као и превазилажењу неких од изазова.
Иако долазим из земље која је посматрач, а не пуноправни члан, идеју несврстаности, као и сам Покрет, изузетно поштујем, вјероватно и зато што је држава у којој сам рођена и провела велики дио живота, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, један од оснивача Покрета несврстаних, а њена престоница Београд домаћин прве конференције одржане давне 1961. године.
Политика несврстаности очигледно је издржала тест времена, а њени принципи и вриједности и данас пријеко потребни свијету, баш као и прије 60 година.
Нажалост, чини се да нисмо много научили из прошлости. Језик силе, оружја и сукоба и даље превладава над језиком мира, дијалога и дипломатије.
Превише је сличности између опасне ере хладног рата и данашњег стања у свијету, гдје се пожари гасе бензином, а не разумом и дипломатијом.
Као и тада је, и данас сила има примат над међународним правом, које за велике државе има вриједност само онда када се поклапа са њиховим интересима.
У супротном, међународно право остаје мртво слово на папиру и недосањани идеал правде за оне мале који увијек настрадају када се њихови интереси не поклапају са интересима великих и моћних.
Као што сви знамо, правила су ефективна само када су универзална – када их колективно и индивидуално прихватају сви релевантни актери.
Ако се међународно право поштује и проводи само селективно и ако стандарди важе само у једном, али не и другом случају, онда је то плодно тло за двоструке аршине и опасан пут ка хаосу и нереду.
Посљедица урушавања глобалног поретка заснованог на међународном праву су нестабилност и анархија у којој дугорочно нико не добија, а сви у мањој или већој мјери губе.
Томе, нажалост, свједочимо и ми на Балкану, нарочито у Босни и Херцеговини која је жртва савременог неоколонијализма и полигон за различите политичке експерименте чије негативне ефекте осјећају сви народи и грађани који у њој живе.
Сматрам да је важно да вам скренем пажњу на то да БиХ носи неславан епитет „једине колоније у Европи“, у којој се њемачки држављанин Кристијан Шмит, супротно процедурама међународног права, лажно представља као високи представник и понаша као колонијални управник из 19. вијека.
За разлику од бивших високих представника који су именовани у складу са процедуром и потврђени у Савјету безбједности Уједињених нација, код Шмита је потврда СБУН изостала, због чега формално никада није изабран на ту позицију.
Њагово нелегално присуство у БиХ почива искључиво на сили и утицају моћних западних земаља које га подржавају упркос томе што није именован у складу са Дејтонским мировним споразумом.
Међутим, овај појединац намеће законе умјесто демократски изабраних домаћих институција и обрачунава се са демократски изабраним представницима народа, покушавајући да политички елиминише све оне који се супротстављају његовој самовољи.
Пред очима цијелога свијета, својим илегалним дјеловањем, Кристијан Шмит на најдиректнији начин урушава Дејтонски мировни споразум, владавину права, суверенитет, те институционални и демократски капацитет БиХ.
Као један од три члана колективног Предсједништва БиХ снажно заступам стајалиште да народи посредством домаћих институција треба да одлучују о својој судбини, а не самозвани протектори, амбасадори или било који инострани актери.
Воља било којег појединца или потез пера, ма чији био, не може бити изнад колективне воље народа. Нажалост, у БиХ видимо да се поједини страни актери залажу за концепт гдје воља појединца пренебрегава колективну вољу наших институција.
Сматрам да сви политички изазови како у БиХ, тако и другдје у свијету треба да буду рјешавани мирно и цивилизовано, компромисом и дијалогом, а не силом и једностраним наметањем рјешења.
Дубоко ме погађају сцене рата, насиља и разарања које гледамо у Источној Европи или на Блиском истоку, јер знам колико бола, патње, личних и породичних трагедија са собом носи сваки оружани конфликт.
Трагичан сукоб кроз који су прошли народи БиХ, а чије посљедице осјећамо и након скоро 30 година од његовог завршетка, обавезују нас да се према ратовима у свијету не односимо са навијачког већ искључиво са људског и хуманитарног аспекта.
Обавезује нас да упорно и у свакој прилици наглашавамо значај мира, са пуном свијешћу о томе да је боље хиљаду дана преговарати, него један једини дан ратовати.
Вјерујем да на овом мјесту постоји висок ниво сагласности око основних вриједности и принципа на којима треба да буде заснован међународни поредак, као и односи између држава и влада.
Без мирољубиве коегзистенције између држава и народа, узајамног поштовања суверенитета и суштинске деколонизације свијета, нема ни стабилног међународног поретка.
Стога је важно да уложимо додатне напоре с циљем реафирмације ових вриједности на глобалном нивоу, јер су изазови узроковани њиховим одсуством за многе од нас заједнички.
Велико ми је задовољство што сам добила прилику да по први пут присуствујем конференцији Покрета несврстаних, и то баш овдје у срцу Африке.
Увјерена сам да наша традиција несврстаности и заједничке вриједности које баштинимо могу бити снажан подстрек ка бољем разумијевању и јачању билатералне и мултилатералне сарадње са земљама чланицама Покрета.
Сигурна сам и да ће ова конференција протећи у доброј и позитивној атмосфери, уз конструктивне дискусије и отворен дијалог о свим актуелним изазовима, као и могућностима њиховог превазилажења.
Честитам предсједнику Мусевенију на преузимању предсједавања Покретом несврстаних, као и предсједнику Алијеву на успјешном вођењу организације током протеклог изазовног и сложеног периода.
Честитам уједно домаћинима на доброј и успјешној организацији овогодишње конференције, уз захвалност на пажњи и прилици да се обратим.
Хвала.
Извор: предсједниствобих.ба
