Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић служен је помен за више од 2.300 Срба које су усташе звјерски убиле прије 84 године у овом насељу и у селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац.
Помену су, између осталих, присуствовали предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, министри у Влади Српске, представници републичких институција и предсједник СНСД-а Милорад Додик. Након помена, који су служили свештеници Епархије бањалучке, положени су вијенци и цвијеће.
У име институција Републике Српске вијенац и цвијеће су положили Стевандић, Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић и изасланик српског члана Предсједништва БиХ.У име Србије цвијеће су положили државни секретар у Министарству рада и генерални конзул Србије у Бањалуци.
Цвијеће су положили министри у Влади Српске, посланици у Народној скупштини, делегације Борачке организације, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.Код Спомен-костурнице цвијеће су положиле и делегације града Бањалуке, невладиних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и НОР-а.
Полагању вијенаца претходила је Света архијерејска литургија у Цркви Светог великомученика Георгија у насељу Дракулић, коју је служио епископ Сава.Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године започеле покољ у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац, гдје је звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете.
Главни организатор злочина био је усташки стожерник Виктор Гутић, а извршили су га припадници 2. сатније “Тјелесног здруга Анте Павелића” под командом натпоручника Јосипа Мишлова, уз активно учешће фрањевачког капелана фра Мирослава Филиповића Мајсторовића. Покољ је почео у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. године у руднику Раковац, гдје су усташе убиле 52 од 60 српских рудара.
Након тога, око 400 припадника усташких јединица наставило је систематско убијање српског становништва у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, идући од куће до куће. Убијани су искључиво цивили – жене, дјеца и старци, јер су војно способни мушкарци у том периоду углавном били у заробљеништву. Покољ је извршен без иједног испаљеног метка – сјекирама, ножевима и крамповима, што додатно говори о суровости и намјери злочинаца.
