Саопштење предсједника Народне скупштине Републике Српске др Ненада Стевандића поводом Изјаве о осуди говора мржње, коју су потписали бошњачки политички и други представници:
„Изјава о осуди говора мржње, исламофобије и лажних наратива о Бошњацима и БиХ, коју су јуче потписали бошњачки политички и други представници, у већем дијелу не би била спорна да нисмо сазнали ко су све њени потписници и иницијатори.
Не можемо вјеровати у озбиљност декларисаних помирљивих изјава када иза њих стоје појединци попут бившег члана Предсједништва БиХ коме се суди за ратни злочин над Србима, још једног бившег члана који је говорио да је његов циљ укидање Републике Српске јер је ‘настала на геноциду’, или бившег реис-л-улеме који јавно сања о стварању босанске православне цркве.
Како о очувању мира може да говори министар унутрашњих послова који је пријетио хапшењем легитимно и легално изабраног руководства Републике Српске, лидер најјаче бошњачке странке који најављује производњу хаубица ‘за не дај боже’, или министар одбране, пресуђени лажов на суду, који у медијима наставља да лаже о руским камповима у Републици Српској и о много чему другом.
Много је теза из Изјаве које су контрадикторне стварности у БиХ, посебно у Сарајеву. Демантује се ‘ширико распрострањен антисемитизам’, а заборавља да је Европска конференција рабина отказала скуп у Сарајеву управо због непријатељских порука из тог града, као и због јавне подршке Палестини и терористичкој организацији Хамас. Да би БиХ заиста била ‘мост између Истока и Запада’ у њој би морали да се уважавају ставови сва три народа и не би се смјело дешавати да се БиХ, вољом искључиво бошњачких политичких представника, на свјетским позорницама сврстава на једну страну у сукобима великих сила.
Чињеница да је Исламска заједница БиХ један од иницијатора за потписивање наведене Изјаве, рађа сумњу у декларисану секуларност друштва и државе. Апсолутно се слажем да исламски идентитет не представља препреку за демократско и секуларно уређење. Проблем настаје када се, од Исламске декларације Алије Изетбеговића, па до данас ислам покушава изједначити, или чак наметнути, као доминантна филозофија која обликује дјеловање бошњачких политичких представника, с нескривеним циљем стварања исламске државе БиХ, уз јавне симпатије према Исламској републици Иран.
Као предсједник Народне скупштине Републике Српске апсолутно се залажем за мир, међусовно уважавање конститутивних народа и осталих и поштовање Дејтонске уставне структире и надлежности Републике Српске и БиХ. Срби и Бошњаци нису непријтељски народи, нити заслужује било какве генералне негативне квалификације. Бошњачка елита, у коју не спадају многи потписници поменуте Изјаве, је та која мора да одустане од радикалне политичко – вјерске политике и прихвати реалност у БиХ.
То значи престанак политичко – вјерске инструментализације права и интереса Бошњака науштрб осталих народа и грађана и посебно перфидног подметања грађана или грађанске БиХ као маске која прикрива унитаризацију и хегемонију Бошњака јер су сви грађани свакако Срби, Бошњаци, Хрвати или остали, припадници националних мањина. То ће бити јасније када се око 380.000 Срба и не знам колико осталих поново упише у држављане и гласаче Републике Српске и ФБиХ“.
Текст је преузет са сајта: народнаскупстинарс.нет
